blog

10
maj
2017

Piše: A.M.P.T.

Koliko puta ste dosad čuli izraz ,,antifašizam“? Sigurna sam, bezbroj. Ali koliko puta ste se zaista zapitali šta on znači i kakvu priču krije iza sebe? Antifašizam je zajednički naziv za grupe, organizacije i ideologije koje se junački suprostavljaju fašizmu i nacizmu. Izraz je u upotrebu ušao sredinom 1920-ih godina i označavao je žestoke protivnike italijanskog desničarskog režima sprovođenog od strane zloglasnog diktatora Benita Musolinija. Antifašistička borba koja je trajala više od 20 godina i mobilisala desetine miliona ljudi, ostavila je dubok trag u društvima. Iako je ovaj pokret odnio pobjedu, prijetnja od fašizma nije nestala.
Opširnije

17
mar
2017

Piše: Dubravka Vujnović Božić

Banjalučko porodilište. Preko 3000 porođaja godišnje. Glavna mantra svake porodilje “Neka je samo živo i zdravo!” Iskustva iz porodilišta su priča za sebe. Pričaju ih žene međusobno, dijele na internetu, anonimno. Često su te priče toliko mučne i teške da se ne preporučuju  trudnicama. Ne treba da se opterećuju takvim pričama. Treba da misle pozitivno! Poželjno je da pronađu način kako će njihov porođaj da prođe što je bolje moguće. Jedan od načina je u narodu dobro poznat kao “čašćavanje”. Izvodi se na način da u kovertu staviš jednu prosječnu platu ”tutneš” je u džep onom za koga misliš da može da ti pomogne “da te ne pate gore”. Drugi način je da preko prijatelja, poznanika, rodjaka… poručiš onoj istoj osobi da bi trebalo da te “pripazi” jer bi taj rođak, prijatelj, poznanik… mogao da mu uzvrati uslugu. Treći način je (ako nisi u stanju da realizuješ neki ili oba gore navedena) da se pomoliš nekom svom svecu da sve bude u redu.
Opširnije

7
dec
2016

Piše: Bojan Krivokapić

Pionir dobio pet iz pismenog iz srpskog, o pesništvu Milana Rakić, Iskrena pesma&dr. Nastavnica je bogobojažljiva, čita im očenaš pred kontrolni, prebrojava ko ima brojanicu, a ko nema i zašto, tvrdi da Mađari ne postoje, jer hungarizovani Srbi, i moli da nikad ne idu u Sarajevo, jer “tamo nas je preklalo devedesetih”. Pionir kaže da je nastavnica retardirana. Ja kažem da je za inspekciju. Moglo bi se o školi još štošta, ali o tome neki drugi put. A ta pesma Milana Rakića mi se uvek činila jasnom i jednostavnom: pesnik piše o lutki na naduvavanje, koja ima rupu da bi se lirski subjekt zadovoljio, jer on svoju dragu moli da (samo)ukine sva čula, da ćuti, ne govori, plus voli je samo kad je on u njoj. Malo prostački, možda, ova moja interpretacija. Ispade nedojeban pesnik. Ali to je lirski subjekat, a ne pesnik, itd. A o Milanu Rakiću se napisaše silne knjige.
Opširnije

31
okt
2016

Piše: Bojan Krivokapić

Piše mi juče Srđan iz Zagreba, u vezi sa knjigom koju treba da mu kupim, da mu, ako nemam tih 15 evra koliko knjiga košta – javim, poslaće, da se ne stidim, jer nije to sramota, kad nemaš para. Jer znamo se. Mlohava izdavačka kuća s Trga republike nesposobna je da odgovori na upit, da li može da se kupi direktno kod njih, jer jeftinije je, jer takva su vremena. Danima nema odgovora, dani se kotrljaju po razgnjecanim ulicama grada koji se sprema za vojnu paradu. Nema veze, kupiću u knjižari.
Opširnije

29
jul
2016

U društvu u kojem živimo, prvo mora biti muško, da bi bilo na neki način upakovano u vrijednost. Međutim, kad si žensko kojoj ne daju da bude žensko, prva i prvo je žensko. Prvi osmomartovskimarš u kojem sam učestvovala ostaće mi u sjećanju po jednoj nemiloj sceni koja se dešavala unutar samog marša, a daleko izvan njega, po tekovinama. Prolazimo Gospodskom ulicom u Banjaluci i odzvanja zvuk čestitki za „praznik žena“. Tu i tamo čujem „Srećan ti osmi mart!“ kroz zvuk pištaljki koje moje kolege i kolegice nose i obilato koriste.
Opširnije

12
jul
2016

Svjesna da je i negativan publicitet – publicitet, odlučila sam bez referiranja na ime, pozvati idejotvorca masovne grobnice u obliku Republike Srpske instalirane ispred BBI-a u Sarajevu na odgovornost koju ima spram Bošnjaka, u čiji procenat spada i sam, ne sumnjam, a koji, za razliku od njega, ne obitavaju u glavnom gradu Bosne i Hercegovine.
Opširnije

13
maj
2016

Sekunde, minuti, sati. Dani i godine. Prolaze. Budimo se s ubjeđenjem zvanim ,,biće bolje”. Ja sam odustao od tih riječi. Uvijek sam na svijet gledao realno i, priznajem, pesimistično. Pokušavam zamisliti situaciju u kojoj nam je kao društvu bolje, ali ne ide mi. Zar je to uopšte moguće? Prošlost nas brine, a sadašnjost je uvijek nepredvidljiva, za tili čas pretvori se u prošlost. Međutim, mene najviše kopka budućnost. Realni pokazatelji kažu da je neizvjesna. Očekivanja nisu sjajna. Kažu da će nam biti gore. Neću reći pa zar može gore?! Može, i te kako. Niko ne zna šta nas očekuje, šta nosi dan, a šta noć. Živjeti u takvom okruženju zaista je rizično. Rizično za našu egzistenciju, sreću i psihu. Pitanje s dugom tradicijom ovdje je – otići ili ostati? Većina mladih je svjesna mnogih problema, te zato radije bira prvu opciju, opciju koja im vjerovatno nudi bolje uslove života u svakom pogledu. Priče mladih koji su, s jedne strane, uspješni_e studenti_kinje, ali s druge strane i neuspješni_e, jer ne mogu naći adekvatan posao, tjeraju nas da drhtimo zbog straha od sopstvene budućnosti.
Opširnije

1
apr
2016
15
feb
2016

Kada govorimo o nasilju nad ženama većina populacije se javno očituje protiv nasilja i osuđuje nasilnike. Međutim, uglavnom na tome prestaje svako bavljenje ovom problematikom jer nasilje nije društveno aktuelna tema niti je od strane društva kao takvog priznato kao ozbiljan problem. Ignorisanje i nepoznavanje ove problematike su dva glavna razloga za to.Iza fasade civilizovanog i modernog društva kojim toliko trudimo biti, Bosna i Hercegovina je duboko tradicionalno društvo utemeljeno na strogim patrijarhalnim načelima.
Opširnije

17
dec
2015

Zašto smo licemjerni?  Zbog toga što me ovo društvo uči da budem licemjerna, uči me da budem selektivna kada su iskonska, temeljna prava ljudi u pitanju, uči me da budem selektivna u pružanju podrške i pomoći, uči me da budem selektivna u solidarnosti. Jučer čitam kako će Švedska od sljedeće školske godine kao obavezan predmet u osnovne škole uvesti feminizam. Revolucionarno, za jednu balkansku ženu odnos Kraljevine Švedske prema pravima djece i žena je raj na zemlji. Kada u nekom neobaveznom razgovoru sa svojim starijim članicama porodice ili komšinicama spomenem kakav je stepen zaštite žena i djece u spomenutoj rajskoj Švedskoj, slušaju me sa čuđenjem i zanimanjem djeteta koje prvi put sluša nekog člana svoje porodice koji mu čita bajku.
Opširnije

    • 1
    • 2