Отворено писмо Унији студената Републике Српске

Пише: Озрен Пердув

Као свршени студент који је недавно завршио основне студије математике и информатике у Бањој Луци, изузетно сам разочаран саопштењем за јавност које је недавно донијела Унија студената Републике Српске и неозбиљним ”аргументима” који су се ту користили, а поводом најављених протеста у Бањој Луци и због тога упућујем отворено писмо тој кровној студентској организацији.

Почнимо.

Народ све види и све зна и зато организовање протеста сматрамо увредом јер у суштини носе поруку да је народ глуп и да не зна ништа док му политичари не кажу.

Да ли је заиста реално да будући академски грађани овакво нешто изјављују, тј. закључују? Протести и служе томе да се сви ти који ”све виде и све знају” окупе на једном мјесту и пошаљу некоме (у овом случају својим слугама – властима, како се то ружно каже) јасну поруку незадовољства по неком питању/ неким питањима. И право свакога од нас, вас, неке организације и сл. је право на миран и достојанствен протест. И то право нико никоме не смије да брани или спори. А, на свакоме од нас је да одлучи да ли ће подржати нешто или неће. У свим земљама се праве глупости, али у земљама које имају мудре политичаре глупости се не сервирају на тацни и њима се не увесељава онај ко земљи не жели добро. Господо из Уније, конкретизујте ствари. Које земље, који мудри политичари, које глупости? Порука исказана у реченици ме подсјећа на поруке наших званичника, а чини ми се и ваше, а поводом озбиљних протеста у Федерацији БиХ прије нешто више од двије године, када је грађанима Републике Српске поручивано да остану у својим кућама и да по Р.С. не би било никако пожељно да се ти протести прелију и овдје код нас. Капу свакако треба скинути том храбром народу из Федерације који се дигао, а мени је жао што су наши званичници, по ко зна који пут страшећи народ да ће ти и такви протести довести до дестабилизације Републике Српске (читај – дестабилизације њих, њих као појединаца), успјели задржати народ у кућама. Слике насиља из Федерације или било ког другог мјеста нису нимало пријатне и да се разумијемо, не подржавам ни насиље било које врсте, нити дивљачко понашање, али са друге стране, морамо покушати разумијети људе који су на ивици егзистенције, а ту су захваљујући махом бахатим политичарима. Не позивам на насиље, нипошто то, нити бих ја био дио тога, али нико од нас који живимо колико – толико просјечно, не зна, нити може разумијети на шта је све спреман гладан, обесправљен и понижен човјек. О томе слуге треба да размишљају не само када се покрене прича о протестима или када до самих и дође.

Зато што саосјећамо са патњом наших сународника који су протјерени са својих огњишта, увредом сматрамо и то што је за дан одржавања протеста изабран рођендан Фрање Туђмана.

Па, да ли је заиста реално да се ово наводи као аргумент. За мој мозак је увреда што будућа елита овог друштва то наводи као аргумент против протеста. Прије свега, кога уопште брига кад је Ф.Т. рођен и ко то уопште зна од већине нас? И, не желим више о овоме ништа да пишем, јер сам запањен ”снагом” овог аргумента.

Не вјерујемо политичарима када кажу да је мотив за организовање протеста борба против криминала, корупције итд. Свакоме је јасно да су фотеље једини мотив. Студенти вам поручују, идите на изборе, па освајајте фотеље, не угрожавајте нашу безбједност. Ми не желимо да Република Српска буде нови Ирак, Либија или Украјина.

Могуће да су то нечији мотиви. Неког појединца, њих неколико или можда свих њих. Не знам. Али, са једне стране су нечији мотиви, а са друге стране је питање да ли су протести, дакле, у овом случјау – масовно исказивање незадовољства грађана радом својих слуга (власти, како се то ружно каже), оправдани и потребни. Моје мишљење је да јесу. Али, није важно моје мишљење као појединца. Нека грађани сами одлуче да ли такво нешто треба подржати или не. То ако грађани подржавају протест по неком питању, па то не значи априори да грађани подржавају неког појединца из опозиције, као организатора, или неку од тих странака. Али, будући да се ту окупљају све или готово све опозиционе странке, онда се ту вјероватно налази неко кога грађани подржавају. И то је њихово право. Грађани ће сами временом разлучити ко се ту бори за фотељу, а ко не. Рећи да се сви за фотеље боре, није поштено. Када сте већ тако прокоментарисали опозицију, зашто онда не кажете и сљедеће – Не вјерујемо политичарима када кажу да је мотив за организовање митинга борба за Српску и борба против издаје. Свакоме је јасно да су фотеље једини мотив. Прешуткујући тај дио, јасно је на чију страну се сврставате, нажалост. ”Идите на изборе, па освајајте фотеље”. Какав је ово аргумент, драга господо? Па, какве везе имају протести и фотеље? Не мислите ваљда да ће неко на насилан начин до фотеља долазити. Ако неко то и мисли да ради, моју подршку никада неће имати. Протести су једно, избори друго. Доћи ће и избори, па ће грађани одлучивати, као и свих ових година до сада. И они ће одлучити коме ће које фотеље припасти. Не желим ни ја сценарио из Либије, Ирака и сличних земаља. Али, убацити тек тако тај аргумент у ову причу и повезивати те ствари са нашом стварношћу овдје, није озбиљно. Ако ћемо тако разговарати, онда ја могу написати сљедеће – Не желим да Република Српска буде нова Црна Гора. Надам се да се разумијемо.

Студентске организације апелују на све невладине организације, људе од ауторитета, а посебно медије да се не постављају навијачки, да осуде највљене протесте и позову грађане да буду изван тога.

Господо драга, драги моји будући академски грађани, медији нису ту да осуђују нешто, већ су ту да истражују и да преносе информације. Да ли сте свјесни шта пишете? Позивате некога да осуди нешто, на шта у демократском систему, сви имамо право на то, а то је право на мирне протесте. Дакле, са једне стране тражите од медија да буду нешто што они не би смјели да буду, а са друге стране браните и тражите осуђивање једног од основних демократских права свакога од нас, права на миран протест. Браво.

Сада ћу написати и мој став о протестима, како ја гледам на све то, ако некога интересује.

Уопште није важно да ли ја подржавам протест или неки други појединац. Важно је да се сви сложимо око тога да свако од нас има право на миран протест. Појединачан, мањи или масовнији, није важно. Грађани ће сами одлучити да ли ће исте подржати или не. Тешка је ситуација и није то само код нас. Али, са једне стране имамо такво стање, а са друге, бахате политичаре којима је, такав се стиче утисак, битан само њихов лични интерес и то народ, почињем од себе, може трпити неко вријеме и трпи, али доћи ће и томе крај. Надам се миран. Разлога за протесте има много, многи су оправдани и ја заказане мирне протесте (не митинг) поздрављам, а на опозиционаре гледам искључиво као на организаторе истих. Неко то мора организовати. Ето, то су сада они. Ко год их буде организовао, а са истом темом, имаће моју подршку.

Да се разумијемо, и митинзи имају моју подршку. Било које окупљање грађана око неке непротивуставне или непротивзаконите теме. Али, заказивати намјерно такав митинг, на исти дан кад се одржава и скуп вишег ризика, је за осуду. Зашто не дан раније или дан послије? ”Као” да неко намјерно хоће сукобе да изазове. Или да присили организаторе протеста да одустану. Или да грађане који планирају подржати протест покушају застрашити могућим нередима који би могли да се десе током истовременог одржавања та два окупљања. Да је ситуација обрнута, да се протест заказује на дан митинга (мада, тешко да би могло доћи до таквог сценарија), моја реакција би била идентична овој. Оно на шта бисмо сви ми требали апеловати јесте да било који протести морају бити мирни и у складу са свим законским прописима. Овај скуп је вишег, потенцијално високог ризика, па нека органи јавног реда и мира такође ураде свој дио посла, у складу са законом, разумије се. Све је то демократија и нормална појава у истој. И то је све.

И на крају, невезано за повод мог писања, позивам руководства свих студентских тијела, почевши од Уније студената, као кровне организације, да јавно представе своје биографије, па да свако од нас у сваком тренутку зна ко га то представља. Између осталог, да се наведе који факултет се студира, година студија, досадашњи просјек оцјена, да ли је било обнављања година, функције које се врше и слично. Сви студенти морају знати ко их представља. Ви, руководиоци, вршите функције од интереса за студентску популацију и такве информације о вама, ваше компетенције и ваши успјеси би требали да се знају, тј. студенти би требали да буду упознати са тим. Стање је такво да се то не зна. За такво стање су махом криви сами студенти који се не боре за те ствари, али има нас појединаца који смо се борили или се боримо и даље.

Срдачан поздрав!

Озрен Пердув, свршени студент математике и информатике.

Сви ставови и мишљења изнесени у овом блогу нису нужно и ставови и мишљења Удружења грађана Оштра Нула и за исте Удружење грађана Оштра Нула не сноси никакву одговорност.