Ona strašna riječ na slovo “F”
I ja sam se bojala ove riječi baš mi je nekako zvučala strašno. Sve smo kao prefine, divne, sve smo nasmijane jedne drugima “drage” , nažalost, jedne druge ne shvatamo, ne vidimo, ne podržavamo. Kažu u demokratskoj državi svako ima pravo na izbor, ima jednaka prava. Jeste, ali onda se kod nas nešto pojebalo, nit’ smo demokratska država, nit’ svako ima pravo na izbor, a žene najmanje.
Kad iz prodavnice ne mogu da izađem sa ulošcima u ruci, već mi pakuje u papirnu kesu “da se ne vidi”. Pa jebemu sve. Ni slučajno nemojte zamisliti situaciju kad muž ide da kupi isto (a eto ima i muževa blesavih pa kupuju uloške!), kad je moja britvica skuplja za 5 KM od njegove, jer je roza ili ljubičasta!!
Kad nas hapse zbog tog što se borimo za svoja prava, heeeej! I još crkva daje sebi za pravo da odlučuje o mom tijelu, nešto nisam optimistična po pitanju mnogobrojnih porodica koje nemaju šta da jedu, nešto nisam sigurna da ta ista crkva kupuje pelene, izdvaja sredstva za preglede, pomaže, ali znam da im pomažu ljudi, osobe koje imaju osjećaj za druge, ako sam u krivu slobodno me spalite! Pa kaže ruši se tradicionalna porodica, ma daaaaj.
PHOTO BY:
Kada me drage muške osobe prekidaju u rečenici, nastavljajući sa svojom pričom jer je njihova očito bitnija, zašto izvin'te? Ok, razumijem da ste tako naučeni, ali ne bečite se na mene kad odgovorim, jer imam pravo na to, i neću a ćutim. Kada studiram na fakultetu gdje je muški rod “logično” profesionalniji, od muškaraca se očekuje bolja i sigurnija konstrukcija, dobar dizajn, a eto ja ću ofarbati zgradu u roza i to je ok, i lijepo je?! i šta će žena u građevinarstvu, pa kažu mi “Zamisli sebe na gradilištu sa hrpom majstora” ?!!
Pa onda čitam razne stvari, pa i to da su nacionalizam, rasizam i feminizam stavljene u isti koš, what the fuck!
Ali dobro, i ja sam se bojala ove riječi, zaista nam je društvo nametnulo to tako da zvuči kao da smo vještice koje su spremne da spale sve što se zove muškim rodom.
Ali hoopla ja imam dva muška roda u kući, i previše ih mazim a i feministkinja sam, i šta sad tu ne štima? Pa isti smo, i svi u našem domu imamo ista prava.
Znači svi se zajedno brinemo o kući, brišemo prašinu, peremo suđe i peglamo veš, svi jedemo krto meso, a ne krilca, šije, guzice, poštujemo se i učimo poštovati tuđi prostor i mišljenje, kad imamo nečeg malo, svi zajdeno podijelimo, nema muškog i ženskog djeteta, imamo djecu, voljenu, sretnu i zadovoljnu u kući, koju učimo da imaju ista prava, nažalost za koju će se van kuće morati i boriti.
Nisam ja znala šta znači biti feminist/kinja, zato sam se i bojala, logično. Bojala sam se šta će neko da kaže. Heeeej bojala, heeej neko?
Ali sam onda upoznala divne osobe, i slušala, učila, čitala. Neću vam pisati šta je feminizam ali vam mogu reći da znam kakav je osjećaj, kad nemate izbor, kad vas društvo u kojem živite ne prepoznaje, kada ste tatin sin, kada vam se govori da ćutite, kada vas omalovažavaju, kada ste doživjeli nasilje na porodu, kada vam se petljaju u seksualni život i broj partera, kada odlučuju umjesto vas jer ste žena, ( i nastavi niz…) i znam da i vi znate kakav je to osjećaj, i onda shvatite da je vrijeme da se za svoja prava i (iz)borite, eto to je za mene feminizam. I još jedna stvar, ja još učim.
Svi stavovi i mišljenja izneseni u ovom blogu nisu nužno i stavovi i mišljenja Udruženja građana Oštra Nula, i za iste Udruženje građana Oštra Nula ne snosi nikakvu odgovornost.
Tekst preuzet sa bloga Mama Wall E