Online panel diskusija – Građansko samoorganizovanje
Online panel diskusija “Građansko samoorganizovanje”, održana je u petak 21. maja, putem ZOOM-a. Na ovoj panel diskusiji smo govorili o formalnim oblicima građanskog aktivizma, koji bi mogao da bude ispoljen kroz stvaranje jednog šireg građanskog fronta kojim možemo značajnije da utičemo na političke strukture i vršenje pritiska korištenjem dostupnih mehanizama poput građanskih inicijativa, javnih rasprava, zborova građana i drugih modela. Zbog svojih iskustva građanskog učešća, formalnim oblicima građanske participacije i svakodnevnim borbama naši panelisti su bili Tihomir Dakić, aktivista Centara za životnu sredinu, Sabina Nikšić, aktivistkinja Inicijative za Hastahanu, Maida Bilal, aktivistkinja Ekološko društvo „Bistro“. Panel je moderirirala Alma Midžić, aktivistkinja udruženja za kulturu i umjetnost CRVENA.
Učešće građana u donošenju odluka u našoj državi je svedeno na minimum i po tome zaostajemo za zemljama Evrope, kao i za većinom zemalja iz regiona. Samoorganizovanje građana i građanki u lokalnoj zajednici predstavlja mogućnost i pravo građana da učestvuju u kreiranju politika i donošenju odluka u njihovoj lokalnoj zajednici, odnosno da utiču i kreiraju sadržaja u svom najužem okruženju, ukoliko nisu zadovoljni na koji način legitimno izabrani predstavnici zastupaju njihove interese.
Kroz godine našeg aktivističkog djelovanja uvidjeli smo da je bitno da stečena iskustva podijelimo sa građanima i da zajedno pokušamo da gradimo bolji život u našim lokalnim sredinama.
Tihomir Dakić, aktivista Centara za životnu sredinu za početak govori građansko organizovanje ili rekacija građana pojedinca ili grupe građana je od velike važnosti i do sad se pokazalo da suštinske promjene koje su ostale u društvu upravo uradili građani.
“Borba za Picin park je počela je 2006 godine. Međutim tada je regulacioni plan bio na javnom uvidu pozivali smo građane da se uključe. Građani su se počeli buniti kada su stvili ogradu i kada je počela izgradnja. Potom dolaze institucije, mediji koji su u službi institucija. Imali smo najveći red predstavnika institucija. Sto dana smo bili na ulici. Odmah sam shvatio da gubimo tu bitku ali suština jeste da učestvujemo u procesima koji se dešavaju i da to pokreće grupa ljudi koji iskreno žele promjene“ navodi Dakić.
Picin park je izgubljen ali druge građanske inicjative su dobijene i tu je bitnost Picinog parka.
„Iako je park izgubljen duh je ostao tako da smo građansku inicjativu za Borik dobili, rekreativnu zonu Banjaluka dobili, Sutjeska je još u procesu. Ako želite nešto da pokrenete bitna stvar je ne čekati druge, ako imate ideju šta promjeniti u vašoj lokalnoj zajednici, mjesnoj zajednici, zajednici etažnih vlasnika preuzmite i pokušajte unaprediti stvari za bolji i kvalitetniji život“, ističe Dakić.
Sabina Mičić, aktivistkinja inicjative Hastahana govori da je priča o Hastahani počela u septembru 2017. godine kada su opštinske vlasti odlučile da pokrenu proceduru za izmjenu plana da umjesto parka se izgradi zgrada i to se radi od 12 hiljada kvadratni metara.
„Iz opštine su imali informaciju da će tu biti neki objekat, ali neće shopping centar tačnije već je bilo odmah jasno da su htjeli da grade objekat za Centralnu Banku uz svo protivljenje građana. Potom plan dolazi na javnu diskusiju u našu mjesnu zajednicu gdje smo na sastanku doživjeli jedan horor, linč i tada smo se odlucili boriti gdje smo skupili 500 potpisa iz naše okoline i 750 iz šire okoline, ali je usvojen izmjenjen plan i prodan. Mi se i dalje borimo za ideju u društvu kakvom želimo da živimo“, naglašava Mičić.
Maida Bilal, aktivistkinja Ekološko društvo Bistro, prisjeća se da je prije nemilog događaja koji im se desio na mostu na razne načine htjeli da iskažu nezadovoljstvo protiv hidrocentrale na Kruščici .
„Organizovali smo razne proteste od 500 – 600 ljudi, proteste pred opštinom, pozivali ih na razgovor. Sve građanske mehanizme koji smo do tad poduzeli, a oni nisu htjeli sa nama da razgovaraju. Tako smo mi stale na most i desio se taj strašni napad na nas, taj užas! Mislim da ćemo traume nositi čitav život, ponekad i sramotu jer nismo dopustile ni u privatnom i društvenom životu da muškarci dižu ruke na nas. Tad su nas pošteno policajci tukli. To je bio najniži udarac na čast Bosne i Hercegovine. To je sve pokrenulo veliku lavinu, veliku borbu. Borba traje četiri godine i nećemo odustati“ govori Bilal.
Maida poziva mlade ljude da se bave aktivizmom i da se bore za bolje sutra u Bosni i Hercegovini.
„Mislim da je jako važno da mladi ljudi, kojima mi ostavljamo u amanet prirodne ljepote, da se prikjuče i daju doprinos borbi. Samo aktivizmom i borbama možemo ostati u našoj državi“, zaključuje Bilal.
Panel diskusiju “Građansko samoorganizovanje” možete pogledati na LINK-u.