Orban kao evropsko podsvesno

Orban kao evropsko podsvesno

Kada je reč o odluci mađarskog premijera Viktora Orbana da uz 175 kilometra dugu granicu sa Srbijom podigne četiri metra visok zid, kako bi sprečio ilegalnu imigraciju, dve stvari valja analitički razraditi. Prva i ona najuočljivija tiče se simboličkog značenja podizanja zida. Posle pada zida koji je odvajao istočnu od zapadne Evrope, odnosno socijalizam od liberalnog kapitalizma, ujedinjena Evropa koja je ponovo izvan svojih granica ostavila čak i neke evropske države, odlučila je da podigne zid kako bi se zaštitila od imigranata. Zapravo, ključ je ovde, jer je na ovoj rakrsnici prelaz ka drugom polju analize. On se tiče upravo pitanja “je li Evropa ta koja podiže zidove”  ili je to evropski “disident” kako ga je nedavno nazvao britanski Guardian? Da li Viktor Orban mimo volje ostatka Evropske Unije, podiže nove zidove, najavljuje vraćanje smrtne kazne i otvaranje radničkih kampova za imigrante, kači bilborde sa parolama koje upozoravaju “prodošlice” da ne uzimaju poslove Mađarima i da poštuju zakone Mađarske? Da li je Orban negacija evropskog ili je on ipak evropsko podsvesno?

No, krenimo najpre od unutarmađarskog konteksta. Iako je u toj zemlji na vlasti “konzervativni” FIDES, partija premijera Orbana, druga po redu najpopularnija partija je neofašistički Jobik. Tako su uloge raspoređene ravnomerno. FIDES se na vlasti ponaša prema Jobiku (koji ima nekoliko gradonačelnika i okrug “Tapolca” pod svojom vlašću na lokalnom nivou) isto kao što se neoliberalna država ponaša prema slobodnom tržištu. Orban drugim rečima, daje sve od sebe ne bi li “nevidljivom rukom” krojio sistem po meri Jobika, koji onda svojim surovim zakonitostima pri delanju, sprovodi svoje neofašističke mere. Kada slobodno tržište proizvede veliko siromaštvo, neoliberalna država kaže – nismo mi za to odgovorni. Kada Jobikovi aktivisti u uniformama patroliraju predgrađima Budimpešte u većinski romskim naseljima, ministar unutrašnjih poslova iz redova FIDESA kaže – pa ne radimo to mi. Međutim, kao i u slučaju kada neoliberalna država iz “noćnog čuvara” poretka koji proizvodi masovno osiromašenje postaje aktivnim ekzekutorom (kao na primer kada narodnim novcem uskoči u pomoć bankarima), tako se i FIDES odlučio uključiti u igru mnogo aktivnije od “čuvara” fašisoidnih okvira u kojima je Jobik mogao da čini šta mu je volja. Ne samo da se FIDES pridružio Jobiku kao neofašističkoj parlamentarnoj stranci, on je otišao i korak dalje pa je tako odlučio da uzme aktivno učešće u sprovođenju ideje (izgradnje zida) koja je izvorno proistekla od lidera organizacije “64 Županije” – (pandana srbijanskom “Obrazu”) gradonačelnika pograničnog grada Ašothalom, Lasla Torockaja.

Ako su Jobik kao replika primera radi, Srpske radikalne stranke u Srbiji i “64 Županije” kao replika “Obraza”, do juče činili ono što Orban nije morao, a hteo bi, onda je pitanje podizanja zida na granici svakako bilo pitanje kojim je morala da se pozabavi vlada, a ne manje neofašističke političke organizacije. Nije granica romsko selo – mora se sa tim izaći na kraj na državnom nivou.  Dakle, Jobik i “64 Županije”, velikomađarska neofašistička organizacija, predstavljali su Orbanovo podsvesno, sve dok okolnosti nisu dovele do toga da oni postanu oličeni u samom Orbanu. Na istoj liniji, pozabavićemo se sada Orbanom kao evropskim podsvesnim.

Pre više od dve godine, gradske vlasti Budimpešte donele su zakon prema kom je spavanje na ulici krivično delo. Ovaj zakon protiv “beskućništva” ipak nije naišao ni na kakve reakcije iz EU. Kao što se Orban “pravio lud” dok je Jobik patrolirao romskim naseljima, EU se napravila kao da nije razumela da je ovaj zakon ne samo usmeren protiv socijalno ugroženih, već pre svega prema socijalno ugroženim koji su druge boje kože a koji su kao imigranti u državi u kojoj nisu dobrodošli, prinuđeni da spavaju pod otvorenim nebom. Imigrantsko pitanje u EU je prilično važno, pa tako nije ni bilo na odmet “zažmuriti” nad nekom light varijantom mera koje bi na obodima Unije možda zaista umanjilo broj imigranata u celoj Uniji. Kad je došlo do zida, e to je već bilo malo preterano. Italijanski premijer Mateo Renci je u autorskom tekstu za dnevnik La Stampa, ocenio da podizanje zida nije u evropskom duhu. Sve vreme i dok žmure i dok pomalo, u ponekom autorskom tekstu drugarski iskritikuju “diktatora” kako ga je od milošte pre par sedmica nazvao predsednik evropske komisije Junker, Orban je u sferi evropskog podsvesnog. Ono čemu se EU zaista nada, nije to da Mađarska neće podići zid i time “narušiti evropski duh”, već da će taj zid uspeti zaista da reši pitanje imigranata za celu Uniju! Na kraju krajeva, u pravu je fašistički lider “64 Županije” kada kaže da zidovi postoje u SAD, Turskoj, Španiji, Bugarskoj, Izraelu i da je to “normalno ponašanje”. Nažalost je u pravu, a Renci je taj koji je u krivu. Podizanje zidova itekako je u evropskom duhu.

Ako je Orban dočekao trenutak u kom će aktivirati svoju jobikovsko – županisjku podsvest, kada će EU aktivirati svoju orbanovsku podsvest? Delom, ona je već aktivirana, od italijanske Lampeduze do južnih obala Španije ili Grčke. Delom, ona će verujem biti dodatno aktivirana ukoliko Orbanov zid ne urodi plodom. Na kraju, valja ovu temu i podići na opštiji nivo. Disidenti su nekad, ne samo bezopasni po sistem koga konfrontiraju, već predstavljaju često njegov intergrativni deo, drugu stranu medalje. U liberalnom kapitalizmu, ovakvi krajnje desni, neofašistički “disidentski” elementi odrađuju prljav posao, “jedu štetočine” i zato ih se ne dira – eventualno im se lupi po neki uzvičnik u autorskom tekstu ili lupi malo jača prijateljska šljaga. Oni disidenti kojima se lomi kičma jesu oni s leva – a to vidimo trenutno na primeru odnosa EU institucija prema grčkoj vladi. Drugim rečima, EU ima problem sa grčkom demokratskom vladom, ne sa mađarskim fašizmom. Stoga ne bi čudilo ako bi se Orbanova metoda nakon neuspelih pregovora sa grčkom vladom primenila i na “neposlušnu” Grčku – jer ono što zaista u poslednje vreme nije u evropskom duhu, jeste to da vlada sluša narod koji ju je izglasao….

Svi stavovi i mišljenja izneseni u ovom blogu nisu nužno i stavovi i mišljenja Udruženja građana Oštra Nula, i za iste Udruženje građana Oštra Nula ne snosi nikakvu odgovornost.