Nisu nas u školi učili kako je došlo do obilježavanja Međunarodnog dana žena. Ako su nekima od nas nešto i rekli o tome, vjerovatno nismo shvatili kakva je to borba bila, a bila je sizifovska!
Opširnije
Kada govorimo o nasilju nad ženama većina populacije se javno očituje protiv nasilja i osuđuje nasilnike. Međutim, uglavnom na tome prestaje svako bavljenje ovom problematikom jer nasilje nije društveno aktuelna tema niti je od strane društva kao takvog priznato kao ozbiljan problem. Ignorisanje i nepoznavanje ove problematike su dva glavna razloga za to.Iza fasade civilizovanog i modernog društva kojim toliko trudimo biti, Bosna i Hercegovina je duboko tradicionalno društvo utemeljeno na strogim patrijarhalnim načelima.
Opširnije
Zašto smo licemjerni? Zbog toga što me ovo društvo uči da budem licemjerna, uči me da budem selektivna kada su iskonska, temeljna prava ljudi u pitanju, uči me da budem selektivna u pružanju podrške i pomoći, uči me da budem selektivna u solidarnosti. Jučer čitam kako će Švedska od sljedeće školske godine kao obavezan predmet u osnovne škole uvesti feminizam. Revolucionarno, za jednu balkansku ženu odnos Kraljevine Švedske prema pravima djece i žena je raj na zemlji. Kada u nekom neobaveznom razgovoru sa svojim starijim članicama porodice ili komšinicama spomenem kakav je stepen zaštite žena i djece u spomenutoj rajskoj Švedskoj, slušaju me sa čuđenjem i zanimanjem djeteta koje prvi put sluša nekog člana svoje porodice koji mu čita bajku.
Opširnije
Živi, diši, radi i misli. Budi čovjek u ovom okrutnom svijetu sa sve manje pravih ljudi. To je tvoje pravo! Ne oduzimaj ga sam sebi. Izgradi svoje ljestvice kako bi drugima postavio kriterijume. Bori se, jer to možeš i trebaš. Moraš!
Opširnije
Šta je “Vikend aktivizma”?
Ono što možete i sami pročitati na stranici Oštre Nule, kaže da je Vikend aktivizma zamišljen kao teoretsko-kreativno druženje kroz niz radionica u javnom prostoru i da je učešće otvoreno za mlade od 18 do 30 godina. Radionice su prostor gdje se mladi upoznaju sa nenasilnim, društveno-odgovornim aktivizmom i demokratskim metodama za izgradnju boljeg društva. Prilika da se nauči raditi u grupama ili pojedinačno, da se umrežuje i ostvaruje saradnja između različitih sredina. Takođe, tu se bavi i vještinama komunikacije i online alatima za aktivizam.
Opširnije
Ja nikad nisam bila član bilo čega osim kulturno-umjetničkog društva. Mnogo pitanja se vrtilo po mojoj glavi. Pitala sam se šta ja mogu da pružim takvoj grupi/udruženju, šta je ustvari njihov posao, za koga oni rade, da li moram biti određene struke da bih bila u tom udruženju, šta će im modni kreator, ja još studiram hoću li imati vremena za tako nešto, …? I milion pitanja.
Opširnije
Piše: Dražana Lepir
Zato što jesam Nula.
Zato što sam beznačajna.
Zato što sam glasna.
Opširnije
Piše: Mirjana Tešanović
Priča o referendumu ispričana je još 2011-e godine. Narodna skupština Republike Skrpske (NSRS) donijela je tada odluku o raspisivanju referenduma o nametnutim zakonima u BiH od strane Visokog prestavnika, posebno o Sudu i Tužilaštvu BiH i njihovoj neustavnoj verifikaciji u Parlamentarnoj skupštini BiH. Odluku je NSRS donijela u aprilu 2011. godine.
Opširnije
Kao retko kada, objektivna situacija oko Grčke kristalno je jasna. Imamo nasilnika sa jedne i bespomoćnog sa druge strane. Okolnosti u samoj zemlji pak nisu toliko jasne, šta više – one se menjaju iz časa u čas i zaista je uprkos tome što sam već nekoliko dana u Atini, pametnije sačekati još koji dan kako bi se izašlo sa što je moguće validnijim zaključkom o situaciji u Grčkoj. Stoga sam se u ovom tekstu odlučio baviti nečim što je implicitno vezano za Grčku, ali u odnosu na naš region.
Opširnije
Kada je reč o odluci mađarskog premijera Viktora Orbana da uz 175 kilometra dugu granicu sa Srbijom podigne četiri metra visok zid, kako bi sprečio ilegalnu imigraciju, dve stvari valja analitički razraditi. Prva i ona najuočljivija tiče se simboličkog značenja podizanja zida. Posle pada zida koji je odvajao istočnu od zapadne Evrope, odnosno socijalizam od liberalnog kapitalizma, ujedinjena Evropa koja je ponovo izvan svojih granica ostavila čak i neke evropske države, odlučila je da podigne zid kako bi se zaštitila od imigranata. Zapravo, ključ je ovde, jer je na ovoj rakrsnici prelaz ka drugom polju analize. On se tiče upravo pitanja “je li Evropa ta koja podiže zidove” ili je to evropski “disident” kako ga je nedavno nazvao britanski Guardian? Da li Viktor Orban mimo volje ostatka Evropske Unije, podiže nove zidove, najavljuje vraćanje smrtne kazne i otvaranje radničkih kampova za imigrante, kači bilborde sa parolama koje upozoravaju “prodošlice” da ne uzimaju poslove Mađarima i da poštuju zakone Mađarske? Da li je Orban negacija evropskog ili je on ipak evropsko podsvesno?
Opširnije
