Kada je reč o odluci mađarskog premijera Viktora Orbana da uz 175 kilometra dugu granicu sa Srbijom podigne četiri metra visok zid, kako bi sprečio ilegalnu imigraciju, dve stvari valja analitički razraditi. Prva i ona najuočljivija tiče se simboličkog značenja podizanja zida. Posle pada zida koji je odvajao istočnu od zapadne Evrope, odnosno socijalizam od liberalnog kapitalizma, ujedinjena Evropa koja je ponovo izvan svojih granica ostavila čak i neke evropske države, odlučila je da podigne zid kako bi se zaštitila od imigranata. Zapravo, ključ je ovde, jer je na ovoj rakrsnici prelaz ka drugom polju analize. On se tiče upravo pitanja “je li Evropa ta koja podiže zidove” ili je to evropski “disident” kako ga je nedavno nazvao britanski Guardian? Da li Viktor Orban mimo volje ostatka Evropske Unije, podiže nove zidove, najavljuje vraćanje smrtne kazne i otvaranje radničkih kampova za imigrante, kači bilborde sa parolama koje upozoravaju “prodošlice” da ne uzimaju poslove Mađarima i da poštuju zakone Mađarske? Da li je Orban negacija evropskog ili je on ipak evropsko podsvesno?
Opširnije