Nekako pred svake izbore (što je u našem slučaju svake druge godine – ako isključimo izbore unutar mjesnih zajednica), u javnom diskursu se pojavi mantra da su izbori jedini (i to demokratski – šta god to značilo) način da utičemo na situaciju u društvu i državi. Tako nam se izbori predstavljaju kao jedina šansa da iskažemo svoje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo trenutnom situacijom i svojim položajem u društvu i državi. Ovakva logika je zabrinjavajuća jer nam u principu ukazuje na to da je razumijevanje demokratije svedeno na izbore. Govori nam se da svi u državi imaju pravo da se bave «politikom» samo na dan kada su izbori. Nakon izbora «politikom» se mogu baviti samo «izabrani predstavnici» koji tokom svog «mandata» donose odluke «za nas i u naše ime».